admin

Konferencija „Zajedničko nastojanje u krizi. Socijalna ontologija, angažovanost i politika“, 28-29. 09. 2018.

Grupa za praktičnu filozofiju i socijalnu ontologiju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u saradnji sa CAS (Univerzitet u Rijeci) i CELAP (Beograd) organizuje drugu međunarodnu konferenciju iz socijalne ontologije

Shared Commitment in Crisis. Social Ontology, Engagement, and Politics
28–29. septembar 2018
konferencijska sala na IV spratu Instituta, Kraljice Natalije 45, Beograd

Konferencija će okupiti neke od vodećih autora analitičke filozofije koji istražuju aktuelne probleme socijalne ontologije i kolektivnog angažmana sa različitim teorijskim fokusom (filozofija duha, fenomenologija, game theory, equilibrium…).

Gosti konferencije su Hans Bernhard Schmid (Wien), Katja Crone (Dortmund), Sophie Loidolt (Darmstadt) i David Schweikard (Flensburg).

Konferenciju su podržali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gete institut i Hajnrich Bel fondacija u Beogradu.

Više informacija o konferenciji i programu možete pronaći OVDE.

Konferencija: Kritika nasilja sada, 16-19. jun 2018.

Veliko nam je zadovoljstvo da obavestimo da će se četvrta konferencija u ciklusu susreta Međunarodnog konzorcijuma programa kritičke teorije (ICCTP) održati u Rijeci od 16. do 19. juna 2018. godine, pod naslovom Kritika nasilja sada (The Critique of Violence Now). Konferenciju koorganizuju Centar za napredne studije Sveučilišta u Rijeci i Institut za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.

Međunarodni konzorcijum programa kritičke teorije zajednički je projekt Kalifornijskog univerziteta Berkli i Nortvestern Univerziteta, uz podršku Fondacije Endru V. Melon. Cilj Konzorcijuma je da ustanovi aktivnu mrežu programa, projekata, centara i instituta koja će proširiti globalni domet i formu kritičke teorije našeg doba. Konferencije u organizaciji Konzorcijuma oblikovane su pitanjima o aktuelnim istorijskim i globalnim uslovima koji danas upućuju izazov kritičkoj misli, te o tome kako objasniti i vrednovati preovlađujuće oblike globalne moći sa svim njihovim regionalnim specifičnostima koje formiraju i ograničavaju naš intelektualni život. Do sada su održane tri konferencije, u Bolonji, Sao Paulu i Johanesburgu, posvećene problemima univerziteta, demokratije i sećanja.

Konferencija u Rijeci predstavlja četvrti susret u ciklusu konferencija Međunarodnog konzorcijuma programa kritičke teorije. Učesnici konferencije su Petar Bojanić (IFDT/CAS), Judith Butler (UC Berkeley), Marc Crepon (ENS), Astrid Deuber-Mankowsky (Ruhr-Universität Bochum), Başak Ertür (Birkbeck College London), Peter Fenves (Northwestern University), Anne-Lise Francois (UC Berkeley), Dario Gentili (Roma Tre), Julia Ng (Goldsmiths), Pablo Oyarzun (Universidad de Chile), Massimo Palma (Suor Orsola Napoli) i Michelle Ty (UC Berkeley).

U fokusu konferencije biće pitanje u kojim se okvirima sada kreće kritika nasilja, a centralni tekst o kojem će se voditi rasprava tokom tri dana biće tekst Valtera Benjamina „Prilog kritici nasilja“ (Zur Kritik der Gewalt, 1921). Može li se uopšte razviti globalni pojam kritikebez „kritike nasilja“? Benjamin je ovo pitanje postavio početkom dvadesetih godina 20. veka, nudeći vlastito shvatanje pravnog nasilja. Mnoge rasprave o nasilju i nenasilju koje se vode u tradicionalnom ključu podrazumevaju da znamo kako da prepoznamo nasilje i da ćemo onda, na temelju tog znanja, pravdati njegovu upotrebu ili da ćemo joj se protiviti. Kakav izazov upućuje ideja „pravnog nasilja“ tim tradicionalnim raspravama? I u kakvim se formama „pravno nasilje“ pojavljuje danas? Na primer, kakav je odnos između spektakularizacije masakara i pravnog nasilja, uključujući tu i administrativno nasilje? Ima li značaja u tome kako razumemo regionalno nasilje (i kako određujemo regije), kada postavljamo ovo pitanje? Benjaminov uticajni i kontroverzni tekst poslužiće nam kao predložak za razumevanje političkog terena na kojem se danas otvara prostor za kritiku nasilja.

Konferencija Kritika nasilja sada (The Critique of Violence Now) se održava zajedno sa Letnjom školom Critique of Violence Now: From Thinking to Acting against Violence (18-22. jun), u okviru koje će Judith Butler održati predavanje Tumačenje nenasilja.

 

ORGANIZACIONI ODBOR

Judith Butler
Principal Investigator, Andrew W. Mellon Planning Grant for an International Consortium of Critical Theory Programs
University of California, Berkeley

Petar Bojanić
Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade
Center for Advanced Studies Southeast Europe, University of Rijeka

Sanja Milutinović Bojanić
Academy of Applied Arts, Center for Advanced Studies Southeast Europe, University of Rijeka

Gazela Pudar Draško
Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade

Adriana Zaharijević
Institute for Philosophy and Social Theory, University of Belgrade

Godišnji seminar: Adriana Zaharijević „Zenica oka: nasilni kadrovi i kritička oduzetost“, 9. maj 2018.

U izlaganju će se postaviti niz pitanja o tome šta se događa s našim kritičkim sposobnostima kada smo suočeni sa slikama rata, slikama užasa. Šta se dešava s razumom kada je suočen sa slikom čiji prikaz možda prevazilazi moć objašnjenja ili pomirenja s viđenim? Da li ti isečci, kadrovi užasa – koji na različite načine predstavljaju nasilje – jednako tako vrše izvestan oblik nasilja nad nama? Najzad, kakve to veze ima sa kritikom, i šta uopšte znači kritika propuštena kroz nasilne slike – slike nasilja i slike koje vrše nasilje? Drugim rečima, da li je zatupljenost isto što i kritička oduzetost, kakva je u tome uloga afekata i šta nas – ako išta – podstiče da delamo iz nasilja, a protiv nasilja? Ono što će me u ovom izlaganju posebno interesovati jeste mogućnost zalaganja za nenasilje koja je svesno kritička i koja je učinak izloženosti nasilju.

Adriana Zaharijević je diplomirala filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Sve kasnije nivoe studija završila je Fakultetu političkih nauka, spajajući političku filozofiju, feminističku teoriju i društvenu istoriju 19. veka. U Institutu za filozofiju i društvenu teoriju zaposlena je od 2013. godine, a od 2016. radi i kao docentkinja na Univerzitetu u Novom Sadu. Objavila je dve monografije i preko šezdeset radova, koje je predstavljala u zemlji i svetu. Njena sadašnja teorijska interesovanja usredsređena su na polje kritičkog angažmana.

Godišnji seminar: Petar Bojanić: O urgentnoj akciji, 11. april 2018.

Namera mi je da opišem radnju koja je hitna, često veoma kratka i ponekad nužno agresivna, i radnju (ili nekoliko radnji) za koju nikada ne ostaje puno vremena da se izvrši. U okviru seminara koji se bavi kritikom i kritičnim situacijama, silom i nasilnim protokolima, pokušaću da određenje angažovanog akta ili angažovanog postupka rekonstruišem u kontekstu iznenađenja, brze odluke, užurbanog zajedničkog delovanja, reakcije i pružanja pomoći.

Predavanje je organizovano okviru godišnjeg seminara IFDT posvećenom temi  Nasilje i kritika.

Petar Bojanić  je studirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i na Visokoj školi za društvene nauke u Parizu. 2003 doktorirao na Univerzitetu Pariz 10 Nanter sa temom „Rat (poslednji) i institucija filozofije“. Bojanić je direktor Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Social Theory (IFDT) Univerziteta u Beogradu, Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP), i kodirektor Centra za napredne studije – Jugoistočna Evropa (CAS) Univerziteta u Rijeci.

Godišnji seminar: Predrag Krstić: O nasilju kritike, 14. mart 2018.

Predrag Krstić je naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu. Pored jedanaest teorijskih knjiga –Primati, pojedinci i pohlepnici: (d)evolucija u tri pokretne slike (2017), Strategije odrastanja: prosvećenost i reakcije (2016), O čemu govorimo kad govorimo o prosvetiteljstvu (2016), O čemu govorimo kad govorimo o psovanju(2014), Kud plovi ovaj brod: teorijske staze Enterprajza (2014), Pohvala naivnosti (2012), Asocijativni filozofski rečnik: preliminarni nacrt (2011), Kameleon: kako da se misli ljudska životinja (2010), Postapokaliptika: ničemu više filozofija, kao i dosad (2009), Filozofska životinja: zoografski nagovor na filozofiju (2008), Subjekt protiv subjektivnosti: Adorno i filozofija subjekta (2007) – i brojnih članaka, monografskih studija i uredničkih priloga u akademskim publikacijama, autor je i dva knjige poezije – Psihokosmografija pesme (1992), Uknjiženje poezije (2005) – i jednog romana: Povedanje (2006).

Polazište ispitivanja da li i u kojoj meri društvena kritika jeste ili može biti nasilje biće pitanje prema kome ona jeste ili prema kome može biti nasilna, odnosno ko je može videti kao da nad njim vrši nasilje. U tom razabiranju verujemo da će se otvoriti i ono teže pitanje – šta je uopšte kritika? – kao i, neminovno, različita razumevanja njenog porekla, statusa i uticaja. Ugrubo i bez oštrih granica, čini se da se mogu detektovati i razvrstati tri grupe „antikritičara“, tri skupa „povređenih“ kritikom, ili onih koji se tako osećaju, i istovremeno zagovaraju odbranu pred njom ili prelaze u kontranapad – tri, dakle, porodice teorija i teoretičara koji u ime zaštite onih vrednosti koje (veruju da) kritika osporava ustaju protiv nje.