admin

Zajedno protiv porodičnog nasilja

U Starom dvoru je 26. februara 2019. godine održan okrugli sto Zajedno protiv porodičnog nasilja, kao završni događaj na projektu Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP), čiju realizaciju je omogućila Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za socijalnu zaštitu. Učešće u radu okruglog stola uzele su predstavnice škola, centara za socijalni rad, javnih tužilaštava i policijskih stanica na teritoriji Grada Beograda, kao i organizacije civilnog društva koje se bave temom porodičnog nasilja.

Na početku, saradnice CELAP-a Sadija Gicić, socijalna radnica, i Ksenija Perišić, psihoterapeutkinja, govorile su o specifičnostima održanih obuka sa socijalnim radnicama u okviru ovog projekta. Obuke su, prema njima, pokazale koliko je rad socijalnih radnica težak i koliko troši lične resurse, te je stoga metod rada na obukama pre svega bio posvećen prevenciji ličnog pregorevanja i radu na sopstvenim granicama. Obuke su, posebno iz ugla psihološke podrške, u središtu imale povezivanje socijalnih radnica s ličnim iskustvom, rad na traumi koju proizvodi izloženost nevoljama i teskobama sa kojima se součavaju korisnice i korisnici njihovih usluga. Prorađivanje onoga što same socijalne radnice unose u odnose ključna je da bi se ostvarilo povezivanje sa ženama koje su bile izložene nasilju u porodici. To pak podrazumeva i suočavanje sa vlastitim stavovima, a možda i predrasudama koje unosimo u rad. Takođe, saradnice CELAP-a su istakle svoju dilemu o tome kako za jedan dan preneti znanje profesionalcima i šta tačno ponuditi što bi moglo da zbilja koristi u daljem radu. Prisutne socijalne radnice su u diskusiji naglasile da im je veoma značilo što su tokom obuke osećale podršku, a neke su jasno istakle i da su im instrumenti veoma koristili i da su počele da ih redovno primenjuju u praksi. Rečeno je takođe da bi ovakvi programi obuke imali većeg domašaja ukoliko bi se sprovodili u kontinuitetu. Diskusija je pokazala da se pitanju ličnih trauma, osećaju nezaštićenosti, izloženosti, straha, do sada nije posvećivalo dovoljno pažnje u profesionalnim obukama zaposlenih u oblasti socijalne zaštite.

Drugi deo okruglog stola bio je posvećen predstavljanju učinaka realizacije obuke „Svi naši identiteti“, kojem su u toku novembra i decembra 2018. godine prisustvovali nastavnice i nastavnici nekoliko beogradskih osnovnih i srednjih škola, te stručni saradnici i saradnice angažovani u Domu učenika srednjih škola -Patrijarh Pavle-. O tome kako je obuka protekla i kakvi su njeni učinci govorila je Ljiljana Jović, psihološkinja i nastavnica građanskog vaspitanja u Osnovnoj školi -Nikola Tesla- u Vinči. Ona je posebno naglasila da je nastava građanskog vaspitanja prostor u kojem se na različite načine može razvijati nenasilna komunikacija, toliko važna za svakoga pošto od dece stvara ljude koji će imati nultu toleranciju na nasilje. Tokom diskusije u kojoj je učestvovala većina prisutnih, naglašeno je da ova obuka nikoga nije ostavila ravnodušnim i da su se posle nje u kolektivima vodili razgovori o tome kako reagovati na konkretne probleme i situacije kada je reč i o vršnjačkom nasilju, ali i kada se odvija na osi nastavnik-učenik. I ovde je primećeno da bi od ovakve vrste obuke svi, a ne samo pojedini zaposleni imali velike koristi, te da bi škole trebalo da imaju obavezu da uvedu njihovo pohađanje. U okviru ovog segmenta, prikazan je i kratak video-prilog nastao tokom obuka, u kojem su sami učesnici govorili o tome kako se zajedno možemo i moramo boriti protiv nasilja. Na kraju, diskusija je bila usmerena ka razvoju zajedničkih ideja za dalju međusobnu podršku i saradnju u radu na prevenciji porodičnog nasilja.

Film se može pogledati na našem you tube kanalu.

Demokratizacija odozdo – komparativna studija društvenih pokreta u Srbiji i Makedoniji

Kada govorimo o krizi demokratije i zarobljenoj državi u jugistočnoj Evropi, najčešće se pominju: endemska korupcija, partokratija, fenomen zarobljenih institucija, kontrola medija, te paraliza parlamentarizma.

Međutim, paralelno s ovim trendom – svakako u velikoj meri i kao odgovor na njega – svedočimo i nastajanju novih političkih organizovanja odozdo: protestnih i drugih samoorganizovanih građanskih inicijativa koje kritikuju rastući autoritarizam i nepoštovanje demokratskih procedura. Predstavljamo rezultate komparativnog istraživanja – prvog sistematskog pokušaja da se dva snažna talasa građanskog aktivizma i angažovanosti iznesu na svetlost dana.

Zahvaljujući podršci Balkanskog fonda za demokratiju i regionalne kancelarije FES SOE, nudimo doprinos razumevanju nastanka, funkcionisanja i izazova društvenih pokreta u dve paradigmatične države u regionu.

Projekt je uključio zavidan broj akademskih predstavnika, čiji se napori da teoriju pokreta približe teoriji institucija nastavljaju kroz trogodišni projekt Aktivno građanstvo: promocija i unapređenje inovativnih demokratskih praksi na Zapadnom Balkanu, podržanim od strane Erasmus+ programa Evropske unije.

Studiju na srpskom jeziku možete preuzeti OVDE.

Sažetak studije na engleskom jeziku možete preuzeti OVDE.

Koraci do podrške ženama koje su preživele nasilje

Suština partnerskog nasilja je da umanjuje moć i kontrolu koju žena ima nad sopstvenim životom, kao i doživljaj samopouzdanja i poverenja u sopstvene snage. To je samo jedan od razloga zašto prijava doživljenog nasilja i istrajavanje do konačnog razrešenja nisu jednostavni za mnoge žene.

Na putu ka izlasku iz nasilja žena se može susresti sa različitim institucijama: zdravstvom, školom u koju idu njena deca, centrom za socijalni rad, policijom, tužilaštvom, sudom… Koje su prepreke koje se najčešće pojavljuju na ovom putu? Kako da svaka od tih tačaka doda snagu koja je neophodna ženi za izlazak iz nasilja? Kako da reakcija institucija bude što efikasnija?

Upravo na ova pitanja pokušale su da odgovore učesnice sastanka koji je 31. januara 2019. godine održan u Beogradu u okviru projekta „Podizanje kapaciteta za psihološku podršku ženama koje su doživele partnersko nasilje“, a u organizaciji Centra za etiku, pravo i primenjenu filozofiju. Na ovom sastanku, predstavnice škola, centara za socijalni rad, policije i tužilaštva razgovarale su o načinima unapređenja institucionalnog odgovora na partnersko nasilje, kao i o daljem razvoju mreže saradnje.

Iako je puno urađeno da se skrene pažnja javnosti na važnost prijavljivanja nasilja, učesnice sastanka su istakle da je moguće dodatno unaprediti svest građana o ovom pitanju. Predstavnice škola posebno su naglasile značaj prevencije i obrazovanja za nenasilje.

Identifikovanje i prevazilaženje prepreka za prijavljivanje nasilja u manjim zajednicama (zbog ličnih uticaja, moći, poznanstava) viđeni su kao prioritetni ciljevi za unapređenje ove oblasti u našem društvu. S druge strane, učesnice iz policije kao prednost manjih zajednica navele su mogućnosti za praćenje prijavljenih slučajeva nasilja kroz posete porodicama što je jedan od značajnih mehanizama za povećanje efikasnosti u borbi protiv porodičnog nasilja, a uz povećavanje uloženih materijalnih sredstava u relevantne sektore i povećanje broja zaposlenih u njima omogućilo bi se i kontinuirano sprovođenje navedenih mera zaštite i u većim gradovima.

Istraživanja funkcionisanja različitih sistema pokazala su da je najuticajniji činilac efikasnosti u borbi protiv porodičnog nasilja, snažniji čak i od zahteva za poštovanjem procedura ili od nagrađivanja, upravo internalizacija ciljeva i vrednosti kod individua koje čine sistem u kojem treba reagovati na slučajeve nasilja. To je i zapažanje većine učesnica sastanka, koje su najuspešnijim ocenile institucionalne prakse koje ukazuju na istinsko razumevanje pojave na kojoj se radi. Sastanak je potvrdio da je od izuzetne važnosti kontinuirano raditi na produbljivanju saradnje između svih institucija ključnih za prevenciju i intervenciju na partnersko nasilje. 

Karike podrške – protiv partnerskog nasilja kroz unapređivanje profesionalnih kapaciteta u socijalnoj zaštiti

Centar za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP) sproveo je obuku na temu prevencije profesionalnog sagorevanja za zaposlene u centrima za socijalni rad. Obuke su sprovedene tokom tri poslednja dana novembra 2018. godine u periodu posvećenom obeležavanju 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama.

Cilj obuke „Podizanje kapaciteta za psihološku podršku ženama koje su doživele partnersko nasilje“ bilo je usavršavanje znanja i veština koje su ključne za adekvatnu procenu i intervenciju profesionalaca u situacijama nasilja u partnerskom odnosu. Obuka je pružila i priliku da se učesnici i učesnice upoznaju sa instrumentima za identifikovanje nasilja i procenu rizika, kao i da uvežbaju njihovu primenu kroz studiju slučaja i primere iz prakse. Ukupno 46 osoba zaposlenih u beogradskim centrima za socijalni rad završilo je obuku osećajući se, prema njihovim rečima, profesionalno uvaženo i obogaćeno teorijskim i praktičnim saznanjima.

Obuka je potvrdila da je, s obzirom na veliki društveni značaj ove profesije važno kontinuirano ulagati u profesionalni razvoj zaposlenih u oblasti socijalne zaštite. Svojim obukama CELAP nastavlja da dodaje nove karike tim nastojanjima, podržavajući profesionalce da na pravi način osnaže žene koje su doživele partnersko nasilje.

Konferencija „Zajedničko nastojanje u krizi. Socijalna ontologija, angažovanost i politika“, 28-29. 09. 2018.

Grupa za praktičnu filozofiju i socijalnu ontologiju Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, u saradnji sa CAS (Univerzitet u Rijeci) i CELAP (Beograd) organizuje drugu međunarodnu konferenciju iz socijalne ontologije

Shared Commitment in Crisis. Social Ontology, Engagement, and Politics
28–29. septembar 2018
konferencijska sala na IV spratu Instituta, Kraljice Natalije 45, Beograd

Konferencija će okupiti neke od vodećih autora analitičke filozofije koji istražuju aktuelne probleme socijalne ontologije i kolektivnog angažmana sa različitim teorijskim fokusom (filozofija duha, fenomenologija, game theory, equilibrium…).

Gosti konferencije su Hans Bernhard Schmid (Wien), Katja Crone (Dortmund), Sophie Loidolt (Darmstadt) i David Schweikard (Flensburg).

Konferenciju su podržali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gete institut i Hajnrich Bel fondacija u Beogradu.

Više informacija o konferenciji i programu možete pronaći OVDE.